Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na
temu "Centralna banka". Rad ima 15 strana.
Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je
samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja.
Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U
tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili
nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.
UVOD
Nauka o bankarstvu je deo nauke o finansijama koja proučava ulogu, značaj i
poslovanje banaka kao posrednik institucija finansijskog i ekonomskog sistema
zemlje.
Pojam “banka” potiče od latinske reči “banko” čto znači klupa, tezga, odnosno
šalter u današnjem smislu te reči, gde su se obavljali, odnosno razmenjivali
različiti oblici i vrste novca, i vršile novčane transakcije.
Definicija pojma banke menjala se uporedo sa promenama funkcije banke, njihovim
razvojem i osavremenjavanjem. U početku se banka definisala kao preduzeće čiji
je zadatak bio da mobiliše slobodne finansijske resurse i da ih zatim klasira
najčešće u vidu kredita težeći pri tome da maksimizira svoju dobit.
Danas banku možemo definisati kao privredni i tržišni subjekat koji na bazi
prenetih ovlašćenja i poverenja posreduje u transakcijama tuđih sredstava.
Centralna ili novčana banka predstavlja glavnu banku u bankarskim, finansijskim
institucijama. Osnovne funkcije banke su:
Vođenje monetarne politike,
Funkcija takozvanog “poslednjeg utočišta banaka”-sprečavanje bankorstva banaka.
Centralna banka obezbećuje poslovne banke potrebnim količinama novca i kredita,
a ima i funkciju sprečavanja masovnog bankorstva banaka. Ona može obavljati i
supervizorsku (kontrolnu) funkciju u odnosu na poslovne banke i ukupan
finansijski sistem.1
______________________________________________________________________
1. POJAM CENTRALNE BANKE
Centralna banka je najvažniji učesnik na tržištu novca. Upravo na tržištu novca
centralna banka svojim instrumentima reguliše količinu novca u opticaju. U
zavisnosti od količine novca u opticaju i potreba privrede za finansijskim
sredstvima centralna banka će vršiti emisiju novca ili će povlačiti novac
opticaja. Ukoliko je potrebno da se emituje dodatne količine novca centralna
banka će odabravati kredite bankama ili će kupovati njihove hartije od
vrednosti.
S druge stane ako se oceni da u finansijsom sistemu ima previše novca,
centralna banka će svojim merama delovati na smanjenje količine novca.
Centralnu banku možemo definisati kao samostalnu kao samostalnu organizaciju
koja je odgovorna za definisanje i sprovođenje monetarne politike, stabilnost
cena, kursa ali i za obavljanje drugih poslova koji su definisani zakonom.
Svoje zadatke definisane zakonom centralna banka ostvaruje upotrebom
instrumenata monetarne politike. Ovih instrumenata ima veoma mnogo ali najčešći
su: operacije eskontnom stopom, obavezna rezerva, operacije na otvorenom
tržištu, učešće u deviznim transakcijama, ograničenje rasta plasmana i sl.
Operacije eskontnom stopom svode se u stvari na utvrđivanje visine eskontne
stope po kojoj centralna banka odobrava kredite poslovnim bankama. Ova stopa je
najniža stopa u privredi i sve druge kamatne stope se utvrđuju na osnovu nje.
Operacijama na otvorenom tržištu centralna banka reguliše količinu novca u
opticaju. Učestvujući na finansijskom tržištu centralna banka kupuje i prodaje
različite hartije od vrednosti a sve sa ciljem ostvarivanja zadataka kreditno
monetarne politike. Pa tako kada centralna banka vodi ekspanzivnu monetarnu
politiku ona će kupovati hartije od vrednosti od komercijalnih banaka čime će
podizati njihov kreditni potencijal i emitovati dodatne količine novca u
opticaju. Ovakvu vrstu monetarne politike centralna banka vodi kada želi da
podsticajno deluje u privredi kroz dodatne količine novca koji će se
upotrebljavati u investicione svrhe a sa ciljem podizanje proizvodnog nivoa i
nivoa razvijenosti cele privrede.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!